Piše: Goran Miletić

Pet dana pre održavanja prve prave Povorke ponosa (2001. godine se desio samo pokušaj), organizatori i cela LGBT zajednica su postigli rezultat kakav se na Zapadu ne bi mogao postići ni mesecima dugog i upornog rada. Posle usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, mislio sam da će njegovi protivnici (a samim tim i protivnici Povorke ponosa) biti mnogo pametniji, da će iz cele ujdurme oko zakona nešto naučiti i da će se ubuduće „boriti" na mnogo pametniji način. Međutim, izgleda da cela ta šarolika ekipa ne ume da se odmakne dalje od „smrt pederima", „stop paradi", „spremni smo i čekamo vas", „razbićemo vas", „pobićemo vas" i „prebićemo vas". Ako već iz ratova 90-tih nisu ukapirali da se nasilje nad drugima i drugačijima uopšte ne isplati, nadao sam se da će uspeti da do ovog zaključka dođu makar u poslednjih par godina.